Menadžment i marketing organizacija za razvoj specifičnih, tematskih kulturno turističkih proizvoda

Klaster puteva kulture Vesti Zabeležene prve priče i legende severoistočne Srbije
Selo Požeženo

Zabeležene prve priče i legende severoistočne Srbije

10.Nov.2015 by Klaster puteva kulture

Malo ljudi zna koje su to najstarije priče ili legende iz severoistočne Srbije koje se već decenijama ili vekovima prenose s kolena na koleno. Narodna biblioteka „Veljko Dugošević“ u Golupcu i Klaster puteva kulture pozvali su ovog leta sve zainteresovane da im pomognu u prikupljanju najboljih predanja severoistočne Srbije.

Na adresu Biblioteke u Golupcu je tako stiglo skoro 20 zapisa, što je izuzetan uspeh budući da su mnogi ljudi u Srbiji na pričanje drevnih predanja davno zaboravili. Stručna komisija koju su činili prof. dr Ljubinko Radenković sa Balkanološkog institute SANU, Suzana Antić iz Narodnog Muzeja Zaječar, Manuela Graf, iz Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, inače generalni menadžer Klastera puteva kulture, i Jelena Petrović iz Narodne biblioteke u Golupcu, izvršili su preliminarni izbor autentičnih zapisa i obišli neke od pripovedača.

- Pohvalno je što su i neka deca, na podsticaj svojih nastavnika, zapisala pripovetke od svojih baba i deda i poslala ih na konkurs. Nesumljivo najbolji prilog koji je prispeo na konkursu jesu audi-vizuelni zapisi mitoloških priča koje je dostavila Sanja Đokić. Ona je pronašla nekoliko dobrih kazivača u selima u opštini Golubac i Veliko Gradište, i znalački ih je podsticala da iz svoje memorije iznesu veoma arhaične pripovedne sadržaje. Glavni akteri ovih kazivanja jesu mitološka bića – zmaj, vile, vampiri, noćne prikaze. U osnovi ovih kazivanja leži strah čoveka od natprirodnog i nevidljivog, koje mu može ugroziti život. U isto vreme, ova kazivanja predstavljaju „živi“ nastavak drevnog mitološkog pogleda na svet naših predaka. Kao izuzetnog kazivača izdvojili smo Dragicu Popić (1952) iz sela Dobra na Dunavu – objašnjava prof. Ljubinko Radenković.

Dragica Popić

Dragica Popić, selo Dobra

Milijana Stević

Milijana Stević, selo Požeženo

Pokrovitelji projekta su Opština Golubac, Ministarstvo kulture i informisanja i Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija.

- Veoma stara usmena predanja sačuvana su u mnogim krajevima Srbije i predstavljaju vredan deo nematerijalnog nasleđa. Nažalost, izumreće ako se u narednih nekoliko godina ne zabeleže i ne podstakne njihovo očuvanje. Konkretnih aktivnosti na ovom polju do sada nije bilo, te ovaj projekat ima ogroman značaj. Ne samo da smo uspeli da animiramo lokalno stanovništvo, nego je i Biblioteka u Golupcu, uz pomoć stručnjaka Klastera puteva kulture, prošla kroz čitav proces pronalaženja, beleženja kroz video zapise, predstavljanja i promocije vrednih priča i legendi, kao i njigovog “pretvaranja” u turističke atrakcije i proizvode u okviru rute Putevima zmajeva kroz Srbiju. Izuzetno je važno da lokalne institucije budu obučene za ovu vrstu posla jer priče i legende mogu biti izvanredan resurs za razvoj kulture, kreativnih industrija i turizma. Sa druge strane, održivi turizam može doprineti njihovom očuvanju, pomoći lokalnom stanovništvu da razume vrednost usmenog stvaralaštva i motivisati mlade ljude da nastave prenošenje priča i legendi s kolena na koleno – kaže Manuela Graf.

Sakupljene priče i legende biće predstavljane putem mobilne aplikacije, na veb sajtu i profiloma na društvenim mrežama Klastera puteva kulture, Tvrđave Golubački grad i Narodne biblioteke Golubac. A dok se to ne desi, evo nekoliko crtica, tek toliko da vas zaintrigiramo :)

Jedno od najzanimljivijih je predanje o zmaju koji nastaje iz starog šarana, ima krljušti po telu, živi u starom drveću, prikazuje se ljudima u obliku svetslosti, a veoma često uzima oblik prelepog muškarca i pohodi određenu ženu u selu. Najpre joj se javlja u snovima, ukoliko ona nikome ne kaže za svoje snove, on počinje da ulazi kod nje u sobu kroz kumin (dimnjak) svako veče i jako ga je teško isterati.

Za vile kažu da su prelepe devojke, obučene u jako lepe haljine, ali koliko lepe toliko i opasne ukoliko neko zgazi u “vilino kolo” ili im se, ne daj Bože, obrati.

Dragoslava Đokić

Dragoslava Đokić, selo Požeženo

O tri suđenice koje određuju sudbinu deteta na rođenju postoji više predanja, koje će neke podsetiti na srpsku verziju uspavane lepotice :) Postoje priče o putniku namerniku koji je čuo razgovor suđenica i šta je dosuđeno tek rođenom detetu. U nekim pričama on, u znak zahvalnosti prema domaćinu koji ga je ugostio, kaže mu je šta je čuo – da će se to dete na dan svoje svadbe udaviti u bunaru ili u vodi uopšte, da će nastradati od žabe, a u drugima suđenice izriču da će se ta devojčica kad poraste udati za tog istog putnika namernika koji je sve čuo… Raspleti priča su različiti i neverovatni, a pouka je uvek jedna: zacrtanu sudbinu nemoguće je izmeniti ma koliko se čovek trudio.

Zanimljiva je i legenda o zidanju Golubačkog grada. Kažu da je prokleta Jerina gradila Golubački grad, a ljudi težak kuluk trpeli, godinama nisu pojeli nijedno jaje jer su sva u malter uzidana, a vruć hleb su morali na rukama iz Smedereva da joj prenose… Jednom je bila toliko besna da je pozamašan komad stene u Dunav bacila. Tako je nastao čuveni greben Baba Kaj.

Mirjana Lazić

Mirjana Lazić, selo Požeženo

U selu Požeženo mnogi se još živo sećaju priča o Malom Miki. Mali Mika je kao vampir harao selima dugo posle smrti. Šetao je po zidovima sobe, lupao po vratima i prozoru, jahao tuđe konje dok ih ne izmori i pena im krene na usta, pohodio svoju nekadašnju ljubav… Ali ni u jednom trenutku nije bio zao, kao uostalom i ostali vampiri iz ovog kraja, koji nikada nikome ne bi učinili nešto nažao.

I danas se ljudi plaše Todorovaca koji  su se javljali u vreme Todorove nedelje. Oni se mogu preobratiti u jako lepe momke i jedino po čemu ih je moguće prepoznati su kopita umesto stopala. Jako je opasno zamrknuti u to vreme, jer Todorovci rastrgnu svakoga na koga naiđu. Da ih umilostive, žene su tada pravile hlepčiće sa kopitima – kako odmiče Todorova nedelja, broj kopita na hlebu se povećava.

Foto: Miloš Čolić


Tags: , , , , , , , , , ,
Developed and Copyright © PIXEL2GO, powered by Univerzitet Singidunum - 2014